Формирање компоненти
Заједничке методе вибрирања су вибрациона метода, метода екструзије, центрифугална метода итд., Углавном на основу вибрационе методе.
1. Вибрациони метод: Члан је израђен методом пиједестала, а вибратор се вибрира помоћу вибрационог утикача и површинског вибратора. Када је вибрацијски прикључак вибриран, треба га убацити у облику цвета шљиве, а размак не би требало да прелази 300 мм. Ако монтажна компонента захтијева чисту бетонску површину, вибратор за убацивање се не може причврстити на површину калупа, иначе ће остати стакло. Метода вибрирања површинског вибратора подељена је на статичку вибрацију и динамичку вибрацију. Први је фиксиран на калупу помоћу причвршћеног вибратора, а други опремљен вибратором који вибрира на плочици и одговара равном бетону који не прелази 200 мм.
2. Метода екструзије: Често се користи за континуирану производњу шупљих плоча екструзијом, посебно када су монтажни лакови унутарњи преградни зидови.
3. Центрифугални метод: Центрифугална метода је поставити шаблон бетоном на центрифугу, тако да се шаблон окрене око своје уздужне осе са одређеном брзином. Бетон у шаблону је удаљен од вертикалне осе због центрифугалне силе и равномерно распоређени у шаблону.
